Ово је стан у којем Гордана Тадић тврди да је живјела

Уред дисциплинског тужиоца формирао је предмет против Гордане Тадић након што је Ослобођење објавило доказе који потврђују да је главна државна тужитељица варала државу када је у питању наплата накнаде за стан. Тужилаштво БиХ, пак, тврди да “наводи објављени у медијима нису точни”.

Шта кажу документи?

Ипак, документи и одредбе Кривичног закона БиХ доказују да је Гордана Тадић, у најмању руку, починила кривично дјело – покушај преваре у служби.

На основу доказа који су у посједу редакције Ослобођења, јасно је да је Гордана Тадић знала да у стану Милана Милидрага у Градачачкој улици у Сарајеву није живјела у октобру, новембру и децембру 2019. године. Јер Милан Милидраг у октобру, новембру и децембру 2019. уопште није био власник стана у којем је Гордана Тадић, према властитој тврдњи наведеној у тужби упућеној Суду БиХ 31. 12. 2019. године, живјела та три мјесеца.

Документи и одредбе Кривичног закона БиХ доказују да је Гордана Тадић, у најмању руку, починила кривично дјело покушај преваре у служби.

Главна државна тужитељица је, подсјећамо, на јучерашњи текст Ослобођења заснован на њеним документима, као доказ да је становала у спорном стану у Градачачкој улици на броју 29 доставила уговор потписан са Миланом Милидрагом.

Међутим, Милидраг је још у октобру те године стан продао Амелу Ђогићу који је устврдио да у том стану, барем та три спорна мјесеца, подстанара није било.

И без обзира на све то, Гордана Тадић је тражила да јој држава Босна и Херцеговина плати трошкове смјештаја. Када је, напокон, схватила да је “ухваћена на дјелу”, те да није могла посљедња три мјесеца прошле године живјети у стану Милана Милидрага од 25 квадрата, јер га је он продао Амелу Ђогићу, главна тужитељица је средином 2020. године повукла свој захтјев за накнаду станарине. Прекасно.

“Службено или одговорно лице у институцијама БиХ које с циљем да себи или другима прибави протуправну имовинску корист, подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлаштено лице да изврши незакониту радњу, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година”, наведено је у члану 222 Кривичног закона БиХ.

Како је Гордана Тадић прво поднијела, а потом и повукла свој захтјев за прибављање имовинске користи дајући нетачне податке, кривично дјело превара у служби остало је тек на покушају. Али и ту постоји правни основ за кривично гоњење.

“Ко с умишљајем започне чињење кривичног дјела, али га не доврши, казнит ће се за покушај кривичног дјела ако се за то кривично дјело може изрећи казна затвора три године или тежа казна”, пише у члану 26 Кривичног закона БиХ.

Из документа који је главна државна тужитељица приложила Суду БиХ јасно је да уговор није овјерен у пореској управи.

С обзиром на то да је за кривично дјело превара у служби прописана казна затвора до пет година, јасно је да Гордану Тадић правосуђе може гонити због покушаја извршења овог кривичног дјела. Но, проблем настаје због тога што би у овом случају требало одлучивати Тужилаштво БиХ којим руководи – Гордана Тадић. Стога је, за сада, дисциплински поступак против главне државне тужитељице једина реална опција.

Фиктивни уговор

Током истраге било би нужно преиспитати на који је начин потписала спорни уговор. Члан 18 Одлуке о начину и поступку остваривања права запослених у институцијама БиХ предвиђа да се накнада за смјештај може остварити искључиво по основу уговора овјереног у надлежној порезној управи. Из документа којег је главна државна тужитељица приложила Суду БиХ јасно је да уговор није овјерен у пореској управи.

Дакле, ради се о документу који се може сматрати фиктивним. Тој тези у прилог иде и чињеница да је Гордана Тадић спорни уговор потписала свега 17 дана након што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним одредбе Закона о плаћама и накнадама судија и тужилаца БиХ.

Претходно је живјела на истој адреси, али у стану чији је формални власник њен син – Томислав.

(Вијести/Ослобођење.ба)