Њемачка и Босна и Херцеговина – доказани партнери у хуманитарном деминирању и помагању жртвама мина
Уклањање мина као остатка оружаних сукоба у многим дијеловима свијета за Њемачку има посебан приоритет. Због тога у 2023. години преузимамо и предсједавање Отавском конвенцијом (Конвенција о забрани употребе, складиштења, производње и транспорту протупјешачких мина и њиховом уништавању).
Пише: Амбасадор др. Тхомас Фитсцхен
Њемачка већ 25 година активно учествује у хуманитарном деминирању у БиХ. У овом периоду утрошено је око 43 милиона еура у различите пројекте како би се очистиле миниране површине широм земље. На тај начин те површине постају поново употребљиве за локално становништво, било да се ради о пољопривреди, скупљању дрва за огријев, туризму - или чак само да би се дјеца могла поново играти без опасности или планинари кретати без ризика.
Уклањање мина је једна ствар- али ко се брине о онима који и данас, годинама касније, задобију повреде од минских експлозија? Њемачка и овдје помаже, пружањем подршке за рехабилитацију жртава од мина. Људи који су изгубили руке или ноге због минских несрећа током рата – али често и дуго времена након тога – у великој мјери су ограничени у свом свакодневном животу, а посебно у учешћу у процесу рада.
Тек онда када добију модерне и савремене протезе – у комбинацији с индивидуалним медицинским третманом – могуће је да, упркос својим физичким недостацима, поново воде задовољнији живот, чак и да поново могу да раде. Њемачка је у те сврхе у протекле двије године обезбиједила око пола милиона еура.
У сарадњи с локалним партнерским организацијама као што је НВО МДДЦ (Центар за обуку паса за откривање мина у Босни и Херцеговини), страдалима од мина из свих дијелова земље и из свих етничких група у БиХ дониране су протезе. Оне се индивидуално прилагођавају потребама сваког појединца према најновијим и најсавременијим међународним стандардима.
Ове седмице сам угостио 16 изузетних људи који су управо добили нове протезе и имао сам прилику да чујем њихове судбоносне приче. Међу њима су били и: репрезентативац БиХ у сједећој одбојци Мирза Дуран и бивши тренер Мирсад Миројевић, који су управо у новембру ове године постали вицепрваци свијета. Увјеравали су ме да никада не би стигли тако далеко без помоћи Њемачке.
Оваква искуства мотивирају моје сараднице и сараднике у Њемачкој амбасади овдје у Сарајеву да се унаточ многобројним бирократским потешкоћама које понекад доживе од стране власти у БиХ, из дана у дан и даље ангажују како би помогли жртвама од мина.
Подршка међународних партнера у деминирању ће и у предстојећим годинама бити кључна за Босну и Херцеговину. Њемачка је спремна да се и даље овдје ангажује. Али поред разних међународних донатора, важно је да се и Влада БиХ јаче укључи у ову област. И при томе не мислим само на буџетска издвајања за деминирање. Има још много тога што би се могло у организацијском смислу побољшати.
Тако би нпр. законски прописи, који прописују обвезујућа правила за запошљавање и цивилних жртава од мина након њихове успјешне рехабилитације, могли примјера ради у јавном сектору помоћи многима да се лакше интегришу на тржишту рада.
Али постоји и хитна потреба за обезбјеђивањем кадрова, на примјер у државној институцији за уклањање мина у Босни и Херцеговини БХ МАЦ, гдје годинама број новозапослених није довољан да би замијенио оне који одлазе у пензију.
У многим дијеловима Босне и Херцеговине још увијек не може доћи до економског развоја заједница и општина пошто су многа подручја још увијек загађена минама.
Навео бих као примјер Мајевичку регију. Пет општина, три из Федерације и двије из РС, окупиле су се, не обазирући се на етничке границе, како би промовирале регионални туризам у овом импресивном крајолику. Већ има заинтересованих инвеститора који желе да се укључе. Али још увијек 26 минско сумњивих површина у тим општинама није дозволило да дође до улагања.
Овдје се и Њемачка хвата посла: до краја 2024. године обезбиједит ћемо укупно округло 9,7 милиона еура како би се сва ова подручја очистила. Након тога, биће могуће да се реализују разни туристички пројекти- попут стазе за брдски бициклизам дуге око 40 км или разних скијашких стаза.
Деминирање за мене 27 година након завршетка рата поприма још једну, сасвим нову димензију: оно не само да доприноси већој сигурности становништва, већ постаје такође и инструмент помирења. Ово је још један разлог зашто ће Њемачка наставити пратити БиХ на путу ка будућности без мина.
(БН)
Повезане вијести
Коментари (1)
Бранислав
Види се какви смо партнери! Швабоња блиста у скупом одијелу, а наши одрпанци у џемперима што им баба плела!!! Да није било Швабоња ми неби ни имали потребе да чистимо минска поља, него би сада живели као цареви!!!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.