Мратиндан: Шта кажу вјеровања, каква ће бити зима?

Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски, син је краља Милутина и отац цара Душана.

По наређењу необавијештеног оца био је ослијепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослијепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид.

Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља /Пантократора/. Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.

Када је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске уметности и средњовјековне архитектуре на тлу српске државе.

Свој вијек проживио је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са Светим Савом и светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

У многим крајевима данас се прослављају крсне и завјетне славе. Многи су и крштени његовим именом. Дан Светог мученика Стефана Дечанског црно је слово у календару српске православне цркве. Завјетни је дан за све оне који болују од очних болести.

Обичај је да се данас овце не изводе из тора. Најављује се и зима изреком “Свети Мрата, снијег на врата”. Постоји вјеровање и да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит, зима ће бити промјенљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.

Вјерује се и да ће, ако домаћин данас преузме све послове у кући на себе, домаћинству кренути на боље. У супротном, за ту кућу година ће бити лоша.

Постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. Према једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона.

Тако је настало вјеровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смију да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.

Данас се завршава период Вучијих дана, који су почели на Ђурђиц.

У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.

(Срна/ГС) Фото: